Zatezne stezaljke kao pouzdana i trajna veza

Zatezne stezaljke kao pouzdana i trajna veza se koriste na niskonaponskim saomonosećim kablovskim snopovima sa ili bez nosećeg užeta i na telekomunikacionim fiber optičkim i koaksijalnim kablovima. Imaju svrhu da zatežu kabl i poput sidra, odnosno sidrišta, fikisiraju kabl u jednoj tačci sa mogućnošću određenog stepena ugiba kabla. Zbog takvog  načina rada su i dobile ime anchor clamps. Negde se za njih upotrebljava i termin dead end clamps. Ali s’ obzirom da termin dead end clamps obuhvata još šire polje tehičkih pojmova mislim da je u našoj praksi, odnosno u praksi proizvođača, montera, nadzora, inženjera i tehničara, koji se bave niskonaponskim električnim i telekomunikacionim izolovanim mrežama termin anchor clamps dosta bolji jer se odnosi u tehičkom smislu na dosta uže polje tehničkih pojomova.

Anchor clamps se, po vrsti kablova na kojima se upotrebljavaju, dele na :

• Zatezne stezaljke za kablove sa nosećim provodnikom (poput zateznih stezaljki Marel tipa PA 1500, PA 1500i, PA 2000). Noseći provodnik može biti od legure AlMgSi ili u varijanti izolovanog AlČe užeta. Najčeše su preseka 54,6mm2, 70mm2, 71,5mm2, 35mm2, 50mm2.
• Zatezne setezaljke za kablove sa svim nosećim provodnicima (poput zateznih stezaljki tipa Marel PA 25, PA 25-2, PA 435, PA 235, PA 80, PAC 80, PAA, PA ). Najčešće obuhvataju raspon preseka kabla od 16mm2 do 185mm2 i imaju prihvat do 4 žile. Dozvoljeno je da zatežu i kablove sa 4 i više žila.
• Zatezne stezaljke za telekomunikacione kablove (poput zateznih stezaljki tipa Marel DN 118, DN 318, DN 525, PA 1500 ADSS, PA 1500i ADSS, PA 48 ADSS ). Najčešće obuhvataju presek kablova od 1 do 20mm, kostrukcija kabla može da bude okrugla, pljosnata ili figure-8.

Podela Anchor clamps se može sagledati i po načinu zatezanja provodinka i na taj način ih delimo na :

• Zatezne stezaljke sa samozatežućim klinovima. Princip funkcionisanja ove vrste zateznih stezaljki je takav da kabl sam svojom težinom povlači nazubljene klinove koji po sistemu klina ulaze u telo zatezne stezaljke i na taj načni vrše pritisak sa obe strane na izolovani plašt/ omotač kabla i na taj način dolazi do stezanja istog. Suštinski, što se veči pritisak odnosno zatezanje vrši na kabl zatezna stezaljka ga jače steže.
• Zatezne stezalkje sa jednim klinom. Princip funkcionisanja ovih zateznih stezaljki je takav da se kabl postavlja u telo stezaljke i da se zabravi jednim nazubljenim klinom. Vršenjem pritiska na kabl odnosno zatezanjem klin sve dublje ulazi u telo zatezne stezaljke i vrši zabravljivanje kabla.
• Zatezne stezaljke sa šrafom ili šrafovima. Princip funkcionisanja ovih zateznih stezaljki je takav da se pritisak na izolovani omotač kabla dobija upotrebom šrafova koji mogu biti sa ili bez kidajuće glave sa momentom kidanja.

Postoji i podela Zateznih stezaljki po još tri parametra, a to su:

• Raspon od stuba do stuba, odnosno od zatezne stezaljke do zatezne stezaljke ;
• Dijametar, odnosno poprečni presek kablova ;
• Deklarisana sila kidanja stezaljke ;

 

Ostali tehnički parametri, poput odabira materijala, tehničkog dizajna i sl. u najčešćem slučaju zavise od mesta ugradnje stezaljki i vremenskih uslova na datom mestu, kao i od specifičnih tehničkih zahteva. Pritisak koji pri zatezanju stezaljke vrše na izolovani plašt provodnika nikada ne sme da dovede do njegovog oštećenja.

 

Za ispitivanje Zateznih stezaljki je usvojen standrad EN 50483 i u njemu su definisani postupci i metode ispitivanja. Kao najvažnije bih izdvojio sledeće:

 

• Ispitivanje zatezanjem na visokoj temperaturi (SRPS EN 50483-3:2010; t. 8.1.2 / SRPS EN 50483-2:2010; t. 8.1.3), svrha ovog ispitivanja je da se osigura da zatezna stezaljka ne klizi preterano na nosećem neutralnom provodniku ili samonosećem snopu tokom rada i da bilo kakvo pomeranje ne ošteti izolaciju. Kombinuje toplotne cikluse sa mehaničkim opterećenjem.

 

• Ispitivanje zatezanjem na niskoj temperaturi (SRPS EN 50483-3:2010; t. 8.1.3 / SRPS EN 50483-2:2010; t. 8.1.4), svrha ovog ispitivanja je da se osigura da je stezaljka pogodna za korišćenje na temperaturi od - 10 °C.

 

• Ispitivanje gasnom atmosferom – Kombinovani metod: (Ispitivanje u slanoj magli - 5%(NaCl) i u atmosferi zasićenoj vlagom i SO2 Gasom (SO2, 0,0667%) – Metoda 1 (SRPS EN 50483-3:2010; t. 8.1.4.3.1 / SRPS EN 50483-2:2010; t. 8.5.1.2.1) – Ispitivanje korozije, kombinovani ispit će se sastojati od 4 ciklusa od 14 dana. Ovaj 14-dnevni ciklus sastoji se od 7 dana slane magle (atmosfera u priobalnim zonama mora ili okeana) i 7 dana u atmosferi SO2 (SO2 gas simulira jako zagađenu atmosferu u industrijskim zonama).

 

Ispitivanje klimatskog starenja (SRPS EN 50483-3:2010; t. 8.1.4.4.1 / SRPS EN 50483-2:2010; t. 8.5.2.1), ispitivanje se sprovodi u šest (6) nedeljnih kombinovanih ciklusa klimatskih ograničenja: ultraljubičasto zračenje, vlažnost, prskanje vode i ekstremne temperature (od -25 do + 70 ° C ). Uslovi ispitivanja su izvedeni sa ciljem da se reprodukuju normalni uslovi rada. Ovo ispitivanje se sprovodi u jednoj ispitnoj komori za sva stanja klimatskih ograničenja.